Svaka sličnost sa serijom na koju će vas navjerovatnije podsjetiti moj naziv bloga je slučajna.
Priznajem da sam jedno vrijeme bila zaokupirana navedenom serijom u smislu da sam bila fascinirana kako je dobro ”oslikala” tamošnji način življenja, njihove prioritete i ciljeve, kompromise, razmišljanja…A da li je to zaista tako, ne znam, nisam bila, ali smatram da u dobroj mjeri -jeste.
Ja sam na ovom blogu htjela da pišem o svom odrazu u mom Gradu i o njegovom odrazu u meni i samo se nametnuo taj naziv.
Dakle, ne krije se nikakva ”erotična konotacija”iza svega ovoga.
O čemu sam danas htjela da pišem?Opet bih mogla o smeću jer bio je vikend, negdje se ”izletovalo”, i pri tom nagledalo svakojakog … svakojake nekulture naših sugrađana ali ne-neću.
Danas što želim reći možda ima veze sa pomenutom serijom, opet slučajno, samo mi se nametne.
A o čemu se radi?Pa evo:
U NYC baš koga briga šta radite i koji su vaši ideali, ukoliko sami sebe ne opteretite time i ne postanete rob tuđeg mišljenja, što vam daje određeni vid slobode da budete baš ono što želite da budete i da dišete punim plućima.
U Sarajevu… kažu-neki kažu- da je nekad moglo tako…
Ja sam svjedok da sad možeš furati svoj fazon kako hoćeš ali nećeš dokle hoćeš.
Neko će te spriječiti, pa i fizički.
Da se razumijemo, kad kažem spriječiti-mislim na neko obračunavanje sa grupama koje su na neki način izuzete iz moralne vertikale pa će se naći neka druga grupa (momčića) koja će im pokazati put ka toj vertikali.Ako razumijete o čemu pričam?
Ali, nije samo to…To se sve više gubi, TA moralna vertikala.
Dakle, ako gledaš svoja posla, ne interesuje te žustro šta je ko kupio u komšiluku i da li je ko koga zeznuo u mahali, ako ne gledaš kakvo je čije sanduče u haustoru i pri tome u slučaju da nije novo zaključuješ da stanar -tvoj susjed ne vodi brigu ni o sebi-ako nekad obučeš neku kombinaciju koja uključuje neki tvoj slobodni stil a ne uključuje neku ”trendi” krpicu ili famozne helanke-čarape ili nisi ”uredio” obrve po geometrijskim oblicima, a ne daj Bože da si u tridesetim sa prirodnom bojom kose…. NISI U TRAŽENOJ VERTIKALI.Odmah si neko ko je ufuran, misli da je iznad svih, ponižava druge, i tako unedogled.I po defaultu moraš biti stavljen na stub srama.Eh sad, ako stub srama nema efekta onda ide lomača.Ako se i dalje ne osvrćeš na pse koje laju na karavane, onda budeš izuzet iz zajednice.Ako se tako može reći.Sve manje imaš sugovornika usput na ulici, u prodavnici, posmatraš žene koje imaju gelirane nokte a iza kuće imaju bašte u kojima moraju da rade….Opterećene svojim malim poprsjima pa ih pokušavaju ”ugurati” u najnovije push-up-ove….Ustaju ranije ako će na posao, puno ranije, da ispeglaju svoju kosu koju su počele farbati sa 13 i po godina … i onda te sretnu na ulici i pogledaju u tvoj baloner mantil koji je uredno zakopčan i u tvoje hlače na peglu, prirodnu boju kose i jedva izgovore-Pozdrav!
A da samo znaju koliko me briga…
Briga me je samo zato što će gelirani nokti, iscrtane obrve nekako, ali sigurno, ostaviti trag u mom malom Gradu.
Jer ovo nije NYC.Nema toliko prostora za sve te budale.
Aferim draga Laura, napomeni me ako se nekad sretnemo, kao slučajno, da ti kažem jednu našu lokalnu 😉
Oprosti mi na slobodi, ali ovaj Grad, koji i ja volim, jer je i moj, je veliko selo u kom nikad neće biti mjesta za sve te pokondirene tikve.
Plaho te selamim, i kanda te znam odnekud 🙂
Draga moja Krajiškinjo 🙂
Opraštam ti na slobodi kao prvo, ali ne shvatam te-kako misliš nikad neće biti mjesta?Ja mislim baš suprotno, da će to jednom toliko preplaviti Grad da će to promijeniti i moralnu vertikalu i ko zna šta još, a rijetki primjerci će biti sve rjeđi i rjeđi.
Zbog toga sam povukla paralelu sa NYC jer i tamo ima štošta ali je mjesta više.
Ili ti imaš neko drugo viđenje?Voljela bih da ga pročitam u svakom slučaju! 🙂
I plah selam i od mene, a da li me znaš?Znaćeš 😉
Možda sam se pogrešno izrazila, a možda je do pisane komunikacije, baš mi ide na živce ponekad.
Mislila sam na to da će biti toliko pokondirenih tikvi da neće više imati mjesta,i prsnut će…znaš kad bi u običnu tepsiju za jednu jufku pokušala staviti dvije jufke (na pitu mislim) eh, ono se preko ivica sve presipa…
Ma ovih gusti ionako rijetko đe možeš vidjet, kriju se po šumama 😉
Ako ne znam znaću ha 😉 😀
Da, dosta toga se pogrešno shvati zbog pisane komunikacije.A ujedno moram reći da nekad ono što se ne može izreći u običnoj komunikaciji može u pisanoj 🙂 Jing-jang 🙂
Prsnuće… aludiraš da se nešto desiti?Šta bi moglo?Baš mi je zanimljivo o tome diskutovati.
Ovo sve bi moglo eskalirati u smislu da sve više nestaje nečega duhovnog u ljudima i samim tim nestaće i štošta drugog.
Grad više neće imati dušu u koju su se nekad kleli…
Znaćeš kad me budeš znala da li me znaš haha 😉 :*
P.S. Mnogo mi se sviđa tvoja poruka u avataru.
Baš jučer smo pravili paralelu Cazina prije rata i poslije rata. Ne želim ovdje prepričavati, to je za diskusiju uživo 🙂
Mišljenja sam da kad kola krenu nizbrdo, onda i treba da se strovale. Jer, ne možeš ustati, obrisati prašinu s ramena i krenuti dalje ako nisi pao.
Nisam te po rukopisu prepoznala, već po duši, iako dvoumim se zbog one jedne “razmirice” kod ra na blogu, jer je ispalo da ga ja napdam a ti braniš… što je meni izazivalo navalu smijeha :))) ma osjećaj me rijetko vara, iako kad me prevari onda dobro zapamtim 😀
PS. uopšte me ne čudi da se tebi sviđa 🙂
U redu, onda ćemo to ostaviti za ”in live” 😉 Ako Bog da.
A u pravu si za taj fenomen Feniks ptice…ali ja se bojim da će teško Sarajevo ustati ako padne, …ne bi mu bio prvi put da ustane nakon pada, ali ne znam da li je prije padalo u ovakvu rupu…ili će mu trebati dugo, dugo… U svakom slučaju bilo bi mi jako teško gledati kako pada a i kako jedva ustaje….a teško i podnositi…
A to što si me možda prepoznala po duši..e to mi je posebna radost, zamisli to! 🙂
Vezano za razmiricu koju spominješ, samo ću reći da ne mora da znači da se dvije duše ne mogu slagati ako nekad dođu u neslaganja, srodne duše ne moraju biti iste u svemu, čak različitosti ih više spajaju, jer se nadopunjavaju.A tada zaista nisam poznavala vaš način komunikacije pa sam i mislila da ga napadaš 😀 :))
Hajde daj neku asocijaciju da se ”potvrdim” ili ”negiram” 😉 (vizavi prepoznavanja)
Insanu je uvijek teško gledati kad neko “pada i tone”…kad ti kažeš ne znaš hoće li ustati, meni naumpadne pjesma “Sarajevo će biti…” 😉
Iako se možda ne može napraviti paralela, treba nam nekad biti baš teško i gore, da bi nam bilo bolje.
Kafa u Morića hanu ?
Hvala što me podsjeti na tu pjesmu… 🙂
Asocijacija: BINGO !!! Suvišno je da pitam KAKO, ali kako :)))))) :*
Nije fer, ti si znala ko sam ja, a ja se moram mučiti da se sjetim :))
Imam to neko osmo čulo, koje kad me zezne, zezne pošteno hehe inače je na mojoj strani :))))
Osmo čulo :))) A šta bi sa šestim? :)))
Pa jeste, ispalo je nefer, izvini, nije bilo namjerno, jer sam zaista bila sigurna da sam spomenula onda ovaj nick….Možda jesam, ali moguće da ti tada nisi bila još došla…
A možda i nisam, možda sam samo htjela, jao koliko MOŽDA 😀
hahahahaha al’ đeš krajišnike prevest preko vode 😉 :)))))
Da, zaboravila sam da je to nemoguće, iako imam popriličnog iskustva sa istima 😀 :))))