Month: February 2015

Ko ih ne voli?Dobro, svi.Neko manje, neko više.Ja sam u drugoj skupini 🙂

I znate…često na poslu, volim pojesti neki slatkiš.Ali..puno je ljudi koji me okružuju.

I onda ja ispadam sebična.Jer ako počastim sve, ostane mi malo.Nije da sad ja NIKAD ne častim.

Ne naprotiv, najčešće ja častim.Jer, oni jednom ili dvaput mjesečno se sjete da jedu nešto slatko!Ali zato kad neko drugi počasti, jede im se.Inače im se ne jede.Nije da nemaju, plate su nam iste, a za cigarete imaju.

I sad ja tako sjedim i jede mi se slatko, i da li da kupim čokoladicu pa svakako ne mogu da dijelim čokoladicu, ali s obzirom da mi se jede nešto drugo…mrzi me što moram da to odmah razdijelim a iskreno mogu pojesti odmah polovinu čokolade.

Grozna sam, ali jesam li takva izvorno ili su me okolnosti dovele do toga?

Pa mislim…dajte jednom makar se UTALITE.

Htjela sam pisati o jednom fenomenu kod ljudi a koji se može svesti pod: dobar i budala na istoj deredži, ali neću jer sam shvatila da je to preduboka filozofija koja ne mora rezultirati tačnim zaključcima, a ne volim pisati nešto samo da bih pisala.

Reći ću samo sljedeće:rad sa ženskim osobama se treba računati kao beneficirani radni staž.

 

 

Haha baš sam razmišljala s obzirom kako sam ‘zaredala’ sa ovim saobraćajnim kritikama, blog se komotno može zvati JA I GRAS, hahah!

Ne znam jel’ do mene…ili je do toga što sam ja superters…ali … vozim se komercijalom (Centrotrans-Grasovu redovno izbjegavam)..i ono…razgledam…razgledam….sad će krenuti…sad će krenuti…međutim, oni voze kao da voze turističke autobuse!30 na sat, maksimalno 40!

Vozim se trolejbusom..ups, tj.čekam trolejbus!I kad dođe, sve što se događa unutar podsjeća na sve osim na VOŽNJU.Tramvajem, ovisi.Da li je iz kamenog doba ili iz srednjevjekovnog!Ako imate sreće zapašće vas ovaj iz srednjevjekovnog.

A kombiji mali, eee to je već priča.Bajka.Jedni voze a pričaju sa nekim iza sebe (okrenuti prema njemu a ne prema cesti), drugi voze kao da se žele ubiti, treći voze kao da ne znaju da voze.A vozila?Pa solidna, kad se ne bi natrpalo trostruko više putnika nego što može da stane.

A putnici?O, ta vesela družina.Kako samo se oni vješto guraju.A obavezno se tu nađe neki DIREK koji je prvi u redu ali on kulturno stoji i čeka da DOĐE NA RED.I onda tako sa svih strana uskaču a ti stojiš obično iza tog direka, koji je obično visočiji, i gurkaš ga naprijed.Jer, onaj što je bio zadnjil, eno ga uđe, a mi i dalje stojimo?!Hajde,ne moram sjesti, ali daj da uđem!

Nismo mi sazreli da imamo neke normalne stvari u državi..Nismo..Nemamo mi psihe za toga.Nažalost.Ali to je jedna gorka istina.Ovaj grad nema psihe za velike stvari.Nekad je imao, govore.E, sad, jarane, nema.