Ko ih ne voli?Dobro, svi.Neko manje, neko više.Ja sam u drugoj skupini 🙂
I znate…često na poslu, volim pojesti neki slatkiš.Ali..puno je ljudi koji me okružuju.
I onda ja ispadam sebična.Jer ako počastim sve, ostane mi malo.Nije da sad ja NIKAD ne častim.
Ne naprotiv, najčešće ja častim.Jer, oni jednom ili dvaput mjesečno se sjete da jedu nešto slatko!Ali zato kad neko drugi počasti, jede im se.Inače im se ne jede.Nije da nemaju, plate su nam iste, a za cigarete imaju.
I sad ja tako sjedim i jede mi se slatko, i da li da kupim čokoladicu pa svakako ne mogu da dijelim čokoladicu, ali s obzirom da mi se jede nešto drugo…mrzi me što moram da to odmah razdijelim a iskreno mogu pojesti odmah polovinu čokolade.
Grozna sam, ali jesam li takva izvorno ili su me okolnosti dovele do toga?
Pa mislim…dajte jednom makar se UTALITE.
Podsjeti me o vremenima kad sam radila u klinici. Ljekari su imali fantasticne sposobnost da kao termiti bukvalno sve pojedu sto se stavi na sto. Ali maksimalno su jednom godisnje (za rodjendan) donijeli kolac ili tako to. Na kraju su ostali radnici u laboratoriji sakrivali (bukvalno zakljucavali) od ljekara sve da ne moraju dijeliti 🙂
Ahaha, ljekari, ta pohlepna masa 🙂
Nisam čitao post, ali vidim sliku čokolada svakakvi. Đe ću sjest? 😛
Zakasnio si, pojelo se davno 😀